Још мало размишљања дечији занат и креативност... Мислим да никоме неће сметати што наша деца нису попут нас. На боље или горе, они више не размишљају о животу без различитих направа, без интернета, друштвених мрежа. Одрастали смо у одмјереном, стајаћем животу, са недостатком продавница, забављали се руком, „дугим зимским вечерима“, занимљивим књигама и играма на плочи (јер на телевизији је било два и по канала). Данашње школарце живе у доба промена, бујне потрошње, свести о клиповима и са само пуно могућности за забаву. Чини се да никад није било таквих разлика међу генерацијама, а живот се убрзано експонира.
Деца су спремна за преузимање Андроид игре за сваки дан, сигурно је сурфати Интернетом на ИоуТубе-у, покушавајући да прегледа милионе гигабајта у једној вечери ... Игре су, наравно, различите, и едукативне и когнитивне (посебно „стратегије“), али постоји много таквих због којих родитељи устају а њихова деца стоје на крају узима се здраво за готово. Постоје игре - рачунарско бојање, мозаици, уопште, све што смо урадили рукама сада се може изводити кликом миша или, како кажу, једним прстом.
И како се, пита се, у таквим условима, детету усадити љубав према ручном раду. Јасно је да ће, ако је дечак или девојчица склон руковању, створити у сваком случају, чак и од поломљених таблета и ЦД-ови :) Са осталим ми се чини тежим. Уосталом, и они се морају бавити занатима, бар за развој ситних моторичких способности :). И такође - за разумевање да се „зграда не квари“, за невероватан осећај стварања ствари буквално „из ничега“, као и за осећај задовољства резултатом. Добро је што су још одржавале сатове рада у школама и вртићима и хвала учитељима и васпитачима који су целу душу уложили у свој посао.
Због тога вам са двоструким задовољством представљам деца која су вам послата наше такмичење. Покушаћу да нађем додатне награде у дечијој номинацији, поред главних.
