Већ сам рекао да смо после нашег новогодишњег такмичења, где смо читали приче о рођендану вештице и „две поноћне ноћи“, одлучили да приредимо забаву у духу сваког зла. Из неког разлога, у одређеној доби, деци се јако свиђа ова тема..
Фун Полезхаева пуно ми је помогао измишљајући поетичне дечје загонетке о злим духовима.
1. У густој шуми међу мочварама,
Старица живи у кући.
Са двије ноге ова кућа,
И окрени се испред
Може у шуму, може у госте, -
Зависи од тога ко то тражи.
Свима је познат од детињства..
Одговор - шта је ова кућа?
2. Ако сам у кући обичан, -
Сервирам уобичајена посуђа, -
Све сам брусио.
Али чим стигнем
У кућу чаробница истог часа
Претварање у транспорт! Нас
Са њом ћете се видети изнад земље,
Камо летимо из дана у дан.
Изгледа меко и лепршаво.,
Али ова врста је погрешна, -
Издајнички је и канџаст,
Сусрет с њим ствара проблеме.
3. Очи му горе попут фарова,
А капут је црн као ноћ,
Помоћник, он је чаробњак.
Видећи га, побежи!
4. Кад сте на пустињској планини, у пуном месецу,
Одједном се вештице слијевају са свих страна,
Смеј се, плеши, вози се метлом, -
Знате ли како се све зове?
5. Живи у кући вештица,
Црнац је, али није мачка,
Он није научник, али паметан,
Није ступа, али лети,
И каже чак!
Ко је то - ко ће рећи?
6. Бескорисна сам за то,
Ко не зна како да дочарава,
А ко ништа не зна
Речима магије. Али реци
Само издржите чаролију наглас
На ону с магијом "на тебе",
И руком нацртајте круг
Заједно са мном попут снова
Почећу да се погубим тог сата,
Изненађење магичном снагом.
А може ли ико од вас
Одговор - ко сам ја?
7. Завршио сам школу чаробњаштва са медаљом,
И савладају чаробне чаролије савршено,
Али суђено ми је да тугу одмамем од туге, -
Немам пријатеља. Све из детињства
Сви мисле да сам подмукао и зао,
И ја скувам малу децу за ручак.
Али ово је нечувено! Ја уопште нисам такав!
Љубазна сам и уопште не доносим проблеме!
Наравно, понекад волим да нередујем,
Једноставношћу душе, а никако од зла!
Али заобилазе Свету, Дима, Јулију
Моја кућа је у пустињи шуме. Такве ствари.
8. Живим у кући, мада не као чежња,
И ко ме упозна, -
Уплашени су и одлазе, радије се жури,
Да, трче толико јако да не могу држати корак.
Али уопће нисам уплашен, само ствар
У ономе што видим без тела,
Пролазим кроз зидове, закључана врата,
А ноћу завијају попут дивље звери,
Без сна лутам двеста година,
Исцрпљена сам, али немам мира.
Ах ... са ким да разговарамо срчано у срце?
Реци ми да те знам?
9. Стојим у углу и уређен
Прилично сам код куће.
Не могу сви погодити,
Каква касна ноћ, под месецом,
Волим летење с домаћицом,
И у овој звезданој тишини
Ја сам испред стрелице
Шта год да сретнем.
А ми смо ове загонетке писали невидљивом мастилом.
1. Кућица на пилећим ногама.
2. Ступа.
3. Црна мачка.
4. Субота вештица.
5. Вран.
6. чаробни штапић.
7 вештица
8. Гхост.
9. Метла
